Географска карта - Куштиљ (Kuštilj)

Куштиљ је насеље у Србији у граду Вршац у Јужнобанатском округу. Према попису из 2011. било је 748 становника.

Овде се налазе Румунска православна црква Светог Теодора Тирона у Куштиљу, Кућа у Ул. Задружна бб и Куштиљска брда. Овде постоји ФК Караш Куштиљ.

[[Кућа у Ул. Задружна бб]] Изворни облик имена овога места је „ Коштил“, што на старословенском значи „црква“. Недалеко од Куштиља је „-{Valea Sirbu}-", где по предању треба да је постојало српско село, које је може бити претходило овом садашњем селу.

Куштиљ се помиње одмах после 1690. године, а 1713. године имао је 115 кућа. Године 1716. додељен је вршачком диктриту (општина, срез) темишварског Баната. А 1717. године пописано је 100 кућа. Досељавањем Румуна, 1749. године било је у Куштиљу 300 кућа, а 1751. већ 321 кућа.

Године 1735. подигнута је црква брвнара. Парохију је служило два свештеника. По аустријском царском ревизору Ерлеру 1774. године место "Кустил" припада Вршачком округу, Вршачког дистрикта. Становништво је било претежно влашко. Куштиљ је и 1779. у истом вршачком срезу, темишварског комитета. Од 1829. године изменом добара, прешао је Куштиљ у власништво гроф овске породице Бетлен.

У Куштиљу 1838. године било је православних 1547 и римокатолика 11. Деценију потом, 1848. године било је православних Румуна 2187 и римо-католика 14. Године 1854. пописано је 2224 становника, а атар је обухватао 7851 ланац,. 1865. било је 2 великопоседника и 1311 малопоседника. Око 1885. била угрожена јавна безбедност у Куштиљу. Зато је настањено у њему једно одељење војске, које су становници морали да издржавају. Виноградарство је у Куштиљу било врло напредно. Већ 1865. било је 989 ланаца винограда. 1883 био лозом посађен 2271 ланац. Те године појавила се филоксера и уништила винограде.

За време преврата (1918) побунили су се овдашњи сељаци. „ Бележник“ са својом породицом био је приморан да бежи из Куштиља. Већ 1921. пописано је 1963 становника, од којих је било Срба 6, Немаца 4, Мађара 11, Румуна 1897, осталих 44. Код повлачења границе (1924) остао је општински пашњак у Краљевини Румунији.